Šefik Džaferović je u razgovoru sa Gabrijelom Eskobarom rekao da bi BiH trebalo da ima pristup otvorenom moru aludirajući da im je hrvatski Pelješki most zatvorio izlaz. Bošnjački akademik Suad Kurtćehajić tvrdi da je BiH mogla da ima izlaz na otvoreno more u Sutorini u Crnoj Gori koga se odrekla da ne bi dopao RS, ali kaže da bi to moglo da se menja.
Izgradnja Pelješkog mosta u Hrvatskoj, koji bi trebalo da bude pušten u upotrebu iduće godine, onemogućava da kruzeri ili veći brodovi pristaju na teritoriji BiH i to je, kako navodi sarajevski akademik profesor doktor Suad Kurtćehajić i predsednik Bosanske akademije nauka i umetnosti „Kulin ban“, problem na koji je ukazao Džaferović.
Hrvati neće rušiti most
„Vidite, BiH je imala dva izlaza na more, Neum i Sutorinu. Po AVNOJ-u, BiH je imala oba mesta. Tačnije, 1945. godine Predsedništvo AVNOJ-a je utvrđivalo granice tadašnje Jugoslavije, odnosno federalnih jedinica koje tada još nisu bile republike, što su kasnije postale. Za BiH je bila sledeća formulacija: BiH će ući u granicama koje su utvrđene na Berlinskom kongresu, dakle i sa Sutorinom i sa Neumom“, podseća sagovornik iz Sarajeva.
Sutorina data bez kvoruma
„Mislim da je samo jedan činilac bio da se ne napravi takav ugovor sa Crnom Gorom, što je pogubno, jer vrednost toga može da se meri milijardama evra. Mogli smo da napravimo izlaz na more bolji nego što ima sama Crna Gora“, kaže on.
„Mi smo preko zapisnika o utvrđivanju granice utvrdili da je sporazum potpisan bez kvoruma. Dakle, naša bosanska komisija imala je devet članova — tri Srbina, tri Hrvata i tri Bošnjaka. Kvorum čini šest članova. Međutim, u finalnom delu utvrđivanje sporazuma o granici sa Crnom Gorom se utvrđivalo sa tri člana. Za mene je to dobar znak, jer ako se nekada desi i bude dobre volje, taj ugovor može da se ospori zbog proceduralnih razloga i da ga poništimo“, smatra profesor Kurtćehajić. Odnosno, dodaje on, da se uradi novi ugovor koji bi pravno bio validan, jer BiH je to bespotrebno dala.
Međunarodni sud pravde adresa
„Nesporno je da je taj ugovor na pravnoj snazi. On eventualno može biti u celini ili nekim delom poništen samo u odgovarajućem postupku pred Međunarodnim sudom pravde. Dakle, to što je BiH kod sebe eventualno imala neke proceduralne greške, u smislu da nije bilo kvoruma za održavanje sednice nekog organa, jeste stvar koju prvo treba raščistiti na unutrašnjem planu u BiH od strane njenih nadležnih organa. Pa ako se eventualno utvrdi da zaista nije bilo kvoruma, to još ne čini taj međunarodni ugovor pravno nevaljanim, već samo daje mogućnost BiH ako odluči da podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde za poništenje tog međudržavnog ugovora o granicama“, objašnjava profesor Blagojević.
